'Tradicionalne pesme od davnina pevaju u nas devojke jednoglasno – na istu melodiju ili dvoglasno – uz pratnju drugog glasa. Na ovaj drugi način posebno pevaju u prostranoj Dinarskoj oblasti gde je od najranijih vremena naseljen srpski živalj. Pored jednog izvođača koji pesmu peva ’’usamo’’, ’’posamce’’, u višeglasju učestvuje obično nekolikom pevača (najčešće od 2-4). Pravilo je da izvođači budu istog pola i uzrasta. Samo pevanje se deli u dve kategorije. Starija ketegorija se naziva pevanje ’’na glas’’ i može biti jednoglasno ili višeglasno, dok je druga kategorija pevanje ’’na bas’’ uvek dvoglasno. Izvođenje ’’na glas’’ je arhaičnije i autohtonog porekla (dvoglasni pr. 1, 5, 9, 10, 12, 17; jednoglasni pr. 8, 11 ). Izvođenje pesama ’’na bas’’ je nastalo pod uticajem srednjeevropskog višeglasja, a preneto je i prošireno u minulom stoleću u mnogim srpskim krajevima (primeri: 2, 3, 4, 7, 13, 14, 15, 16, 18, 19, 20 ). Oba načina, ’’na glas’’ i ’’na bas’’, čuvaju specifična obeležja seoskog stila interpretacije i predstavljaju ’’povratak našim muzičkim korenima’’ u završnoj dekadi 20.veka, a to je spontano prihvatila gradska omladina u mnogim krajevima Srbije, kao obeležje svog autohtonog muzičkog identiteta. Od više pevačkih grupa se naročito izdvaja svojim pevanjem osoben ženski vokalni kvartet, koji se afirmisao u Beogradu pod imenom Dinarke, ukazujući svojim nazivom na repertoar pesama koji neguju, čuvajući ih od zaborava i nestanka.
Pre svega, naročito je interesantno njihovo arhaično višeglasje, poznatije kao ’’dinarsko’’ pevanje, sa karakterističnim melodijama, najčešće od nekoliko tonova, što je opšta odlika našeg seoskog pevanja. Izvorna pevačka tehnika pevačica je jako specifična i objašnjava je naziv pesme, kao što je: ’’groktalica’’ , ’’potresalica’’. Pesmu započinje obično jedna pevačica koja ’’zakantava’’ ili ’’rera’’, a druga prati, ’’grokti’’ ili ’’potresa’’ (primeri: 1, 5, 9, 10, 12, 17 ). Njihovi različiti oblici uslovljeni su metrikom stihova i preovlađuje najčešće asimetrični deseterac ( H 4, 6 ). Zatim, zanimljivo je ukrštanje starijeg i novijeg stila pevanja, što se, inače, manje javlja u praksi (vidi pr.9. pesmu u VII 5,3 iz zapadne Srbije). U starijem načinu pevanja, uz pojavu intonativnog kolebanja, karakteristično je ukrštanje glasova, obično na završetku, kada nastaje sazvuk sekundnog intervala. Završetak kadkad može može biti unison ili se čuje kraći izvik ( pr. 10, 12, 17 ).
Noviji način višeglasnog izvođenja se u narodu svuda naziva pevanje ’’na bas’’. Predpostavlja se da je ovo pevanje prihvaćeno pre jednog veka, od srpskog življa naseljenog od ranije preko Dunava i Save, koje se postepeno širilo ka jugu i na druge srpske oblasti. Budući da su seoskog porekla, pesme ’’na bas’’ imaju nešto širi tonski obim, obično u okviru pet tonova (pr. 2, 3, 4, 6, 7, 13, 1,4 15, 16, 18, 19, 20 ). Pevanje uvek počinje i predvodi samo jedna pevačica, a potom joj se pridružuju ostale kao pratnja (pr. 2, 3, 6, 14 i dr. ). Veoma su osobene neke pesme, naročito sa dužim refrenima (pesme 13, 14, 15 ), iz Dalmacije, Like i Banije, u kojima se na završetku distiha kratko ponire glasom na : ’’Oj!’’, ’’Aj!’’, ’’Ej!’’ (vidi pesme 2, 6, 14, 20 ). Zanimljiva je pojava rečce ’’Oj!’’ na samom početku pesme, po kome je način pevanja nazvan ’’Ojkanje’’. Savremeni naziv pesama ’’na bas’’ su, (npr. ’’Oj!’’ Oj, palento, rasla na kamenu, pr.br. 6 ) poznatije pod imenom : ’’lički Ojkan’’ ili samo ’’Ojkan’’. Na kraju pomenimo dva karakteristična primera tzv. ’’igračke pesme’’, koje se izvode antifono i uz njih se igra (pr.: 15 i 16 ). Od obilja pesama u repertoaru ima nekoliko koje su pevačice zavolele i naučile u Srbiji (pr.: 8, 9, 11 ), ali uglavnom gro građe potiče iz Bosne, Hercegovine, Like, Dalmacije, Korduna i Krajine. U nekim od pesama zasija blistava iskra spontanog rodoljublja za napuštenim zavičajem i vekovnim ognjištem koje su, kao i drugi, usled ratnih nedaća napustile i naše pevačice (pr.: 2, 5, 6, 12, 20 ).
Dvadeset odabranih numera na ovom disku-prvencu, stilski su studiozno odabrane i brižljivo naučene melodije i tekstovi mahom ljubavnog karaktera koje će, sigurni smo, uskoro preuzeti druge pevačke grupe, šireći i nastavljajući da neguju i čuvaju naše autohtone muzičke korene.'

Prof.dr. Dragoslav Dević

Dinarke su:

Dragana Čolović: Rođena 1978.g. u Kninu, apsolventkinja više medicinske škole, odsjek za dijetetičara-nutricionistu. Pjevala u crkvenom horu i nekoliko godina igrala i pjevala u KUD-u ’’Krajina’’.

Petra Pavlović: Rođena 1980.g. u Kninu, apsolventkinja arhitekture. Pohađala muzičku školu, odsjek za klavir. Pjevala u crkvenom horu.

Natalija Čolović: Rođena 1977.g. u Kninu, apsolventkinja turkologije. Nekoliko godina igrala i pjevala u KUD-u ’’Krajina’’. Amaterski se bavi modnim dizajnom.

Dragana Trbović: Rođena 1976.g. u Gospiću, diplomirana slavistkinja . Pjevala u crkvenom horu, pohađala muzičku školu, odsjek za harmoniku. Sa SKUD ’’Đurđevdan’’ iz Drežnice nastupala u Hrvatskoj.